Vršnjačko nasilje u školama

Došao je prvi septembar a sa njime i početak nove školske godine. Svi znamo da je škola jedno od najčešćih mesta gde se događa neka vrsta nasilja, bilo ono fizičko, verbalno, psiholosko ili možda socijalno nasilje.

Nasilje u školi nije jednokratni incident koji se neće ponoviti, nesporazum, nenamerno nanošenje bola i drugo.

Ponekad deca koja se ponašaju nasilno ne znaju da je takvo ponašanje loše. Ona mogu biti podsticana od strane drugih na nasilno ponašanje, ili oponašaju stariju braću, sestre ili ljude kojima se dive. Oni možda ne znaju bolje načine komuniciranja s vršnjacima ili prolaze kroz neke probleme, pa to pokazuju kroz nasilje. Deca ne moraju uvek biti uključena u čin nasilja, mogu biti i organizatori grupe, tj. podsticati i nagovarati druge da se nasilno ponašaju. Deci koja se ponašaju nasilno takođe treba pomoći, a ne samo kazniti ih. Ako se njima ne pomogne, oni će odrasti u nasilne odrasle ljude i nasiljem će rešavati svoje probleme.

Vršnjačko nasilje se najčešće dešava u školi i to u vreme odmora u učionici, na hodniku ili u dvorištu. Po pravilu, u tim situacijama, odrasli nisu prisutni. Nasilje među vršnjacima se dešava i pre početka nastave ili po završetku, na putu u školu ili pri povratku kući. Školska dvorišta i igrališta su mesta na kojima deca provode svoje slobodno vreme i često su mesta gde se dešava vršnjačko nasilje.

Nasilje ostavlja posledice na one koji ga trpe, ali i na one koji se ponašaju nasilno. Ostavlja posledice i na one koji to nasilje posmatraju, jer mogu da se naviknu na nasilje, da im ono postane normalno i da se i sami nađu u situaciji da ga trpe ili da nasiljem rešavaju svoje probleme. Deca koja su izložena nasilju često su fizički povređena, postaju plašljiva, ne ide im se u školu, slabije uče, tužna su, nisu raspoložena za druženje, a ponekad i ona postaju nasilna. Ako ovakvo stanje traje duže, i ako se tom detetu ne pomogne, to može zauvek da obeleži ličnost deteta koje trpi nasilje.

Svako nasilje se može sprečiti. Škola, kao mesto gde deca organizovano zajedno provode najviše vremena u toku dana, treba da preuzme primarnu ulogu u prevenciji i zaštiti dece od nasilja. Za vreme trajanja školsog odmora, profesori su na hodnicima i samim tim su učenici bezbedni. Najbolji rezultati se mogu postići ako se u školi neguje atmosfera uvažavanja, razumevanja i tolerancije. Upravo iz tog razloga DBA se zalaže da škola, kao institucija, ponovo bude vaspitno obrazovna ustanova, a ne samo obrazovna, i da se nastavnom osoblju daju veće ingerencije kada je u pitanju vaspitavanje dece.

Apelujemo na sve roditelje koji primete neke od promena u ponašanju kod svoje dece, da obavezno porazgovaraju sa njima, da obaveste neke od ustanova, kako bi svi zajedno uticali na rešavanje problema.

U rešavanje ovog problema moraju se uključiti prvenstveno država, sve obrazovne institucije, roditelji i organizacije civilnog sektora.

Potpredsenik Izvršnog Odbora DBA
Petar Turčinović