Retorika i ideologija islamskog fundamentalizma

Zapadni antropolozi, sociolozi, psiholozi, geostrateški analitičari i eksperti još uvek nemaju preciznu i sveobuhvatnu definiciju „islamskog fundamentalizma“.

Za to vreme teroristi sve učestalije ubijaju nedužne civile širom Evrope – od Nice i Berlina, do Pariza i Minhena,…Proces širenja islamskog nasilnog radikalizma je sve prisutniji . Dok su islamski teroristi sredinom 80 -tih i 90-tih pokušavali da ruše tzv „umerene“ sekularne režime u pretežno muslimanskim državama, dotle se većina Zapadnih eksperata nije ozbiljnije bavila ovim fenomenom jer je sve posmatrano u kontekstu „unutar društveno političkih tumbanja pojedinih država “ Severne Afrike ili Bliskog istoka. Sada se , kada je „vatra“ preneta na „domaći teren“, grozničavo traže adekvatni odgovori .
Primenom isključivo vojno – policijsko -bezbednosnih mera islamski terorizam se neće zaustaviti. Mora se razviti daleko složeniji pristup i pronaći „široki spektar“ konkretnih „protivpožarnih mera“.

Dok pojedini eksperti Međunarodne bodigard i sekjuriti servise Akademije IBSSA odavno tvrde da se „Evropa nalazi u ratu ali da toga još nije svesna“ dotle se pokreti koji u svojoj osnovi imaju islamski radikalizam /fundamentalizam šire progresivnom brzinom. Imena pokreta se menjaju – od Al Kaide do Islamske države, od Talibana do Boko Harama … – teritorije koje fizički kontrolišu „pojave se , traju neko vreme i nestanu“…I tako u krug…

Posmatrači se slažu da je de fakto reč o revolucionarnom pokretu zaodenutom u „ verske ogrtače“ koji ima brojne pojavne oblike. Očigledna i sveprusutna manifestacija „ zelene“ revolucije je učestalost terorističkih udara po civilnim objektima i pre svega građanima Evrope i Amerike.

Profesor sociologije, publicista i novinar Slobodan Reljić (Politika, 7. Januar 2017.) kaže „ Za Zapad „bez Boga“ islam je crna kutija. Vide posledice, izmiče im proces. Kako je moguće da je neko spreman da umre za veru? Izmanipulisani su, reći će racionalista, koji inače živi u društvu u kome se vlada manipulacijom.

Neobrazovani su, dosetiće se glava zakletog multikulturaliste, čija je misao toliko natopljena osećajem kolonijalne superiornosti da i ne oseća da oni baš ne žele danajski dar – da budu evropocentrične „obrazovane ličnosti“.
Teroristi, procediće kroz zube „obični čovek“ – koji je toliko pod uticajem političke korektnosti – da se ni posle Trampove šarade na putu do uloge „najmoćnijeg političara na svetu“ ne usuđuje da to glasno izgovori. Jer, postaće „desni ekstremista“, što je stigma od koje se ledi krv u žilama. „
Francuski filozof Filip Jozef Salazar u knjizi „Jezik terora“ insistira da se prvo demistifikuje terminologija kojom se označava sve što ima bio kakve veze sa islamskim fundamentalizom. „Oni nisu niti naivni, niti ludi. Verujte mi. Kada znate da imaju on line izdanja na više od 14 jezika, da za njih rade celi timovi vrhunskih eksperata (lingvisti, teolozi, sociolozi, psiholozi) i da su do sada publikovali cele biblioteke sa ciljem širenja svojih ideja, onda ne treba da nas čudi sve što se dešava. „

Salazar kaže „da bi se dobila bitka protiv neprijatelja, konkretno Islamske države, neophodno je prvo pobediti u „ratu reči“ . Uporedite govore jednog verskog lidera (Uleme) koji zagovara islamski radikalizam i fundamentalizam sa govorom nekog evropskog političara i videćete da evropljani koriste besmislene fraze i govori im više podsećaju na loše osmišljene propagandne slogane. Kako onda prosečan čovek da veruje u to što im evropski političari serviraju ?“
Salazar naglašava da je bitno razumeti ideje koje propagiraju islamski fundamentalisti. Te ideje lako pokrenu pojedince ili grupe na konkretne akcije.
„ Da bi se rat dobio stvari treba nazivati pravim imenom. Ne treba da koristimo njihove termine. Na primer Džihad je Sveti rat. Pa onda ga tako i treba pisati – Sveti rat. Šarijat je islamsko zakonodavstvo. Islamska država nije država to je samoproglašeni Kalifat. Kada stvari počnemo da nazivamo pravim imenom shvatićemo da nam neprijatelj nije jedna pojedinačna teoristička organizacija (Kalifat, Al-Kaida, Boko Haram i sl.) već ceo jedan idejni pokret koji ima mnogo lidera. Ne treba ih potcenjivati niti bagatelizovati. Radi se o ratu ideja i vrednosnih sistema. A to počinje od propagande. „

Kao konkretn primer nepoznavanja ili nespremnosti većine Zapadnih medija da stvari „nazovu pravim imenom“ prof Salazar navodi primer lidera Kalifata Abu Bakir al- Bagdadanija: „Prvo Abu je oznaka za „Sin od tog i tog“ , Bakir je ime, Al je član poput engleskog the ( istovetni članovi poput Al su El, Ul..Zija ul-Hak, El Bajati …itd). Znači ime vođe Kalifata je ništa drugo do Bakir sin Bagdadski . A to je pseudonim , nije ime i prezime osobe. Kada neko koristi pseudonim znači nešto krije“.

O motivima da se pojedinac prikloni nekom od radikalnih islamskih pokreta teoretičari govore kao o „jednom širokom spektru pokretača“. Tako prof Mihael Taranbi iz Centra za Kulturološka istraživanja, Univerziteta Arhus iz Danske kaže „ Ultimativni cilj kojem se teži je uspostavljanje jednog idealnog društva utemeljenog na bazičnim postulatima Islama kao realizacija Alahovog plana za čovečanstvo. To idealno društvo ili Umma je suprotno svim ne-Islamskim društvima (uključujući i muslimanska društva u kojima dominira sekularni poredak). Jedini način da se ovakvo društvo (Umma) uspostavi je striktna primena islamskog zakonodavsta ili Šarijata a put do Umme određen je merama i akcijama Svetog islamskog rata ili Džihad. Umma za teoretičare i ideologe islamskog fundamentalizma nije stvar izbora već obaveze!“

U osnovi, prema danskom profesoru Taranbiju, „neprijatenji islamskog fundamentalizma su svi od nemoralnih ličnosti do imperijalista i ‘loših’Muslimana“. U toku Svetog Rata (Džihada) legitimno je da pojedinac podnosi žrtvu. Onom ko je spreman na samoubilačke akcije (žrtvu) stvara se slika „o osiguranom najvišem mestu u raju gde će pored ostalog biti okružen sa 17 prelepih devica“…i sl. Pogotovo je zanimljiv fenomen da se porodica samoubice u okruženju fundamentalista, tretira sa visokim poštovanjem „ jer je njihov sin ili otac poginuo štiteći ugrožene Muslimane i idealnu zajednicu (Umma)“ „

U Ummi (idealnom islamskom društvu) ne postoji podela na rase, nacije ili etničke grupe – svi su Muslimani. Jedan od glavnih motiva da se neko uključi u rad radikalnih islamskih pokreta je prema prof Taranbiju „ vizija slobodne i društveno korisne, ponosne i prihvaćene jedinke“. Nezaposlenost, socijalna nejednakost, usamnjenost i sl. doveli su do frustracija i konfuzija kod velikog broja mladih iz srenjih i nižih slojeva društva. Onda se neko pojavi i ponudi „ obezbeđenje materijalne sigurnosti i život za uzvišene ideale“. Svakako da će veliki broj mladih u slučaju kada im se „vraća čast, obraz, ponos“ biti , spreman da se bori za Sveti rat uz podnošenje maksimalne lične žrtve.
Po svojoj prirodi i karakteru svi ovi islamski fundamentalistički pokreti su pre svega socijalni a manje religiozni. Zato su sve atraktivniji za mnoge , naročito mlade starosti do 30 godina“.

Drugi motiv koji podstiče fundamentaliste na akciju je borba protiv većine „proizvoda“ i vrednosnih sistema Zapadne civilizacije.
U Priručniku Al Kaide, zaplenjenom u Londonu 2001. g. ( Studija Prof Jozefa J.Kaminskog – Islamski fundamentalistički pokreti, 2002. London) kaže se
( strana 7): „ Kolonijalisti i njihovi naslednici, lokalni vladari, počeli su da otvaraju centre budućeg krstaškog porobljavanja u svim porama društva – od Masonskih Loža , Lions i Rotari Klubova , do škola na stranim jezicima. Cilj im je bio ‘proizvesti’ izgubljene generacije potrošača Zapadne kulture i ekonomije. Tako su ‘stvarani’ zapadu poslušni budući ministri, lideri, naučnici, inžinjeri, politićari , novinari i informatički specijalisti. Njihov zadatak je bio da nastave okupaciju našeg društva ali primenom novih i perfidnih merama“.
Većina eksperata se slaže da je revolucija islamskog fundamentalizma posledica kriza u modernim, pre svega arapskim i islamskim, društvima koje ne zadovoljavaju potrebe građana i ne daju adekvatne odgovore na aktuelne probleme.

Posebno zabrinjava što se i vodeći intelektualci iz muslimanskih zajednica ne usuđuju da govore o islamskom fundamentalizmu već govore o „islamistima“. To upućuje na svu kompleksnost problema koje je pojava ove „zelene“ revolucije donela. Adekvatnog odgovora na proces globalnog širenja nasilnog islamskog radikalizma još uvek nema. A potezi pojedinih država, poput Amerike ili Francuske ( U Libiji, Siriji i Iraku) dodatno iritiraju većinsko stanovništvo i motivišu i one iz tzv „umerenog“ kruga da se priključe borbi za jedno novo, pravednije, idealnije islamsko dršštvveno uređenje – Ummu.

 

 

 

Tekst sa istom sadržinom objavljen i na Vaseljenska.com