Nasilje u školama sprečiti prevencijom od predškolskog uzrasta

Vršnjačko nasilje je sve prisutnije u osnovnim i srednjim školama u Srbiji, a najnoviji slučaj desio se juče u Mladenovcu, kada je 15-godišnji učenik  prvog razreda Tehničke škole pod dejstvom alkohola fizički nasrnuo na profesora, a kasnije i na policajce!

– Neosporna je činjenica da u današnjem svetu koji se drastično razlikuje od perioda 70ih i 80ih godina prošlog veka dolazi do velikih problema sa maloletnicima.Ti problemi su rezultat društvenog disbalansa usled neviđene trke za materijalnim stvarima od strane roditelja sa jedne, i mnogo ranijim sazrevanjem tinejdžera sa druge strane. Tome treba dodati i neograničenu dostupnost medijskih sadržaja prepunih nasilja i pornografije, kaže stručnjak za bezbednost Ilija Životić.

On smatra da forsiranje raznih rijalitija u udarnim terminima umesto naučno obrazovnih emisija, davanje naslovnih strana estradnim zvezdama a ne sportistima i naučnicima, direktno utiče na celokupnu zajednicu a najviše pogađa omladinu.

foto: Kurir.

– Omladina prima negativne uticaje direktno, konzumiranjem takvih sadržaja putem medija, i indirektno, prenošenjem negativnih modela ponašanja od strane roditelja koji su najveći ,,gutači” destruktivnih medijskih sadržaja, kae Životić i navodi da se, u takvoj situaciji, hitno mora promeniti pristup u prevenciji maloletničke delikvencije.

Po njegovim rečima, prevenstveno je potrebno spustiti edukativno delovanje na nivo predškolskog uzrasta.

– Šesti, sedmi razred osnovne škole je kasno. Ličnost je tada već formirana.Tu se trebamo ugledati na policiju Nemačke koja ima svoje putujuće pozorište i obilazi vrtiće širom zemlje edukujući mališane, usađivanjem poštovanja, a ne straha prema policiji i skretanjem pažnje o posledicama vršenja nasilja. Takođe, taj posao ne mogu raditi policajci koji su tu prebačeni po nekoj kazni ili slično. Prevencijom u policiji moraju se baviti isključivo ljudi školovani za to. Predavanja moraju biti i kvalitativno i kvantitativno adekvatno odrađena. Taj proces se nesme svesti na puko čitanje nekog teksta, već se i prilikom svakog predavanja treba direktno upoznati sa problemima i tako biti u toku sa problematikom koja se obrađuje, zaključuje Životić.

Tekst preuzet sa Kurira