Sekta – moderna pošast društva

Pojam sekte
Reč „sekta“ potiče od latinske reči „sequi“, što znači slediti. Enciklopedijska definicija sekti kaže da je reč o malim grupama istomišljenika koje su se odvojile od matice religije u neku drugu, samostalnu religijsku grupu.
Savremena definicija sekti glasi:
Sekte su organizacije formalno i neformalno registrovane, koje koristeći stanja neznanja ili situacije slabosti vrše prevarnu zloupotrebu, odnosno mentalnu manipulaciju članstva dovodeći ih do fizičke ili psihičke zavisnosti ili oboljenja.

Vrste sekti
Sekti ima raznih, počevši od minornih pojedinaca, grupa od nekoliko pojedinaca, pa do ozbiljnih organizacija sa više milionskim članstvom, kao što su Jehovini svedoci, baptisti, mormoni, razne protestantske denominacije kojih ima preko 30.000 u svetu…

Delovanje sekti
Sekte deluju na razne načine. Ovde ćemo navesti nekoliko vidova koji su nam poznati:

Pojedinačno –
S obzirom na duhovno palo stanje i jako nisku religijsku svest u Srbiji (mi se možemo busati u grudi koliko god želimo, ipak nakon nekoliko decenija rada sa ljudima, uvideli smo da je religijska svest na jako niskom nivou, može se reći, (skoro ravna nuli) ljudi često ne znaju osnovne pojmove svoje vere i učenja koje im se nudi, nisu sigurni u šta veruju iako su kršteni, slave slavu, često se krste kad prođu pored crkve, čak i više puta nego što treba. Pošto prosečan „vernik“ često nije utvrđen u veri, pojedinci nastupaju sa svojim učenjem, prave psihološki profil „budućeg pripadnika“ svojih redova i kreću u delanje. Na čoveka može uticati prijatelj, rođak, kolega sa posla, nadređeni, bilo ko, čak i sopstveni potomak.

Grupe –
Grupe mogu sadržati do desetak, dvadeset ljudi koji su okupljeni oko svog verskog vođe i bespogovorno izvršavaju njegove naredbe, želje, on ih uči, upućuje. Često se desi da se više njih okomi na određenog čoveka i tad počinje obrada, vršenje uticaja, pritiska kroz razne manifestacije: pružanje pomoći, materijalne, duhovne, emotivne… (O ovome će biti reči kasnije u tekstu na koji način se to radi).

Organizacije –
Organizacije su mnogo ozbiljnija priča i više su posvećeni svome radu, a uz to imaju i jaku podršku, što finansijsku, što sa određenih položaja na kojima se nalaze njihovi sledbenici ili čak vođe (ne znači da uvek imaju sve uslove za dovođenje svojih ljudi na visoke položaje, niti je ovim etiketiran bilo ko). Sekte koje su dobro organizovane deluju na više načina:

– Karitativni rad
U ovo spadaju organizacije koje dele pomoć, pomažu bolesnima, nemoćnima. Organizovanje i registrovanje preko raznih nevladinih organizacija koje se finansiraju ili lično (svaki član daje desetak od svoje plate) ili preko raznih donacija (doniraju imućniji članovi sekte ili novac stiže iz inostranstva preko nevladinih organizacija i raznih pomoći koje su pravno regulisane). Takođe rade se ugovori o doživotnom izdržavanju gde ljudi koji nemaju nikog prepisuju stanove i imanja sekti zarad doživotnog gledanja. Neretko se dešava da porodica ostane bez ičega zbog poteza žrtve.

– Propoved
Članovi organizacija se obučavaju za misionarski rad, koji je prožet psihološkim profilisanjem ljudi i mesta u kom deluju. Odlazak od vrata do vrata po stanovima, kućama, deljenje promotivnog materijala po trgovima u većim gradovima, deljenjem promo materijala čak ispred osnovnih, srednjih škola, pa i fakulteta, organizovanjem raznih verskih tribina pod imenima koja u sebi sadrže „Hrišćanski skup“ ili „Tumačenje Biblije“ ili „Teološka tribina“(primer). Takođe se pojavljuju na televiziji, u raznim rijaliti šou-ima, astrolozi koji nude objašnjenja, čitaju natalne karte…

– Javna delatnost
Organizovanje kurseva stranih jezika, časova plesa, joge… Takođe smo primetili da frizerski saloni, razni noćni klubovi, kao i određeni klubovi borilačkih veština služe za širenje učenja (napomenuli smo da su to određene grupe, ne svi ljudi koji pošteno zarađuju svoj dinar, znači nije svaki klub borilačkih veština odgovoran za ovakvo delovanje, niti svaki noćni klub, niti frizerski salon…) Takođe se razne nevladine organizacije (u daljem tekstu NVO) bave finansiranjem ovakvih grupa i planiranjem njihovog širenja. Na primer, organizacija „Familija ljubavi“ osnovana 1968. godine sa sedištem u SAD, Kalifornija, bavi se takvim radom. Dejvid Berg, kasnije Dejvid Mojsije je bio osnivča sekte. Njegova majka je radila u centru za socijalni rad i tu su imali prolaz, jer su usvajali decu i indoktrinirali ih u svoju sektu kroz ispiranje mozga, učenje, seksualno orgijanje, ucenjivanje itd… Dakle postoje i ljudi u državnim strukturama koji se bave tavim stvarima što potpada pod javnu delatnost.

Sedišta svih sekti koja se nalaze u Srbiji su u Beogradu. Postoje, takođe i sedišta u Novom Sadu, Vršcu, Subotici, Čačku, Novom Pazaru, odnosno u svim većim gradovima…

Način delovanja na pojedinca
Pojedinac kada se nađe u okruženju koje je poznato po delovanju sekti, u 90% slučajeva nije svestan niti primećuje šta se dešava oko njega. Kompletno delovanje sekte je jako perfidno i skriveno, maltene neprimetno i naizgled nenametljivo. Članovi sekte, pažljivo prave psihološki profil ljudi u okruženju i naravno, nakon višegodišnjeg iskustva tačno znaju ko je labilan i ko je pogodan za „obradu“. Počinje sa upoznavanjem, razmenom telefona, fejsbuka, čašćavanjem pića, poziva za izlazak u grad, raznim reklamama po fejsbuku, na sajtovima organizacija koje su tog tipa…
Ako se pojedinac (u daljem tekstu žrtva) bavi nečim što je od velike koristi za sektu, npr. bankar, muzičar, advokat, sudija, oficir, političar, sportista, umetnik… što im može biti od velike koristi zarad pokrića i širenja svoje delatnosti, pristupa se sa još većim elanom obradi žrtve. Ljudi često misle da to može lako da se primeti. Nikako! Obrada žrtve traje od nekoliko meseci pa čak do nekoliko godina, u zavisnosti od toga koliko je ko „tvrd orah“. Čašćavanje pićem, hranom, kupovinom naizgled totalno ničim izazvanih poklona, konstantno divljenje, bodrenje, tešenje, pronalaženje „svirki“ konkretno za muzičara, da uzmemo za primer, ugovaranje tezgi sa raznim gazdama klubova, pomaganje oko nabavke opreme… Žrtva se opusti, srećna je, stekla je nova poznanstva, prijatelje. Međutim, to se sve kroz neko vreme polako okreće i dolazi do pravog izražaja namera sekte. Više ne postoje pravila po kojima se žrtve biraju. Jako je loša tvrdnja i netačna da sekte biraju samo imućnije ljude. Netačno! Biraju se ljudi čiji se kvaliteti koriste zarad ciljeva sekte. Kao što rekoh pravnik, tj. advokat se bira kako bi mogli npr. Da pomognu u pravnim pitanjima, bankar da bi mogli da imaju za početak neki izvor finansija (lakše dobijanje povoljnijih kredita), takođe i imućnija žrtva, muzičar se bira zarad popularnosti, gde mu se organizuju razne svirke, čak i snimanja promo materijala, pesmi u studiju, gostovanje na televiziji, gde će on svojom popularnošću privući veliki broj mladog sveta kako bi imali dovoljno materijala potrebnog za obradu, jer on je poznat, uspeo je, on je moj idol. Dalje se radi na ispitivanju života žrtve, ko je, šta je, koju školu – fakultet pohađa, ko mu je porodica, kakvi su porodični odnosi, koliko zarađuje… Kada smo kod porodice, ona ima najveću i najvažniju ulogu u celoj priči. Nesređeni odnosi u porodici izazivaju kod žrtve bol, tugu, depresiju, čak ako porodica vrši pritisak na žrtvu zbog bilo čega, žrtva pati i povlači se u sebe. Tu sekta pravi šah – mat potez! Navodni prijatelj-i su tu da uteše, da pomognu, da saslušaju, da posavetuju i počinje polako odvajanje od porodice. „Oni ne valjaju, vidiš da te koče, ne daju ti da napreduješ, da se izgradiš, moraš da imaš svoj stav (ovde se misli NAŠ stav), mi smo tu da ti pomognemo, sve što ti treba. Žrtva nalazi utehu sa svojim „novim prijateljima“ i polako počinje sve manje da komunicira sa porodicom i počinje da potpada pod uticaj sekte. Sledeći korak je odstranjivanje dosadašnjih prijatelja, svođenje komunikacije sa njima na što minimalniju, pomogućnosti nikakvu. Periodi ne-javljanja od po par meseci, do godinu dana i više, konstatno izgovaranje kako je u obavezama, kako ima posla, kako žuri, polako odbijaju bližnje i oni počinju da napuštaju žrtvu jedan po jedan. U momentu kada se svi odvoje od žrtve, sekta ima odlično pripremljen teren za dalju obradu. Tu polako kreće indoktriniranje u svoje redove, učenje. Postoji deset instrukcija koje se daju žrtvi tokom psihološke obrade ispiranja mozga:
1. Ne daj na sebe! – odvajanje od porodice i bližnjih ukoliko imaju problem u porodičnim odnosima i konstantno postoji tenzija gde je žrtva kritikovana da treba da se ponaša na ovaj ili onaj način ili da uradi to i to.
2. Ja te jedini razumem! – sektaš se postavlja kao oslonac i stub žrtvi i tako zadobija njegovo poverenje.
3. Učini nešto za sebe! – kupi sebi nešto, uradi, kreni da treniraš neku borilačku veštinu ili idi na ples, jogu (?), biće ti bolje… Znam jednog čoveka što drži…
4. To je samo tvoje! – Nakon što porodica počinje da primećuje da se nešto čudno dešava sa žrtvom, počinju ispitivanja, konstantno traženje objašnjenja za ponašanje ili stanje u kome se nalazi žrtva. Tada sektaš kaže „Ne objašnjavaj nikome to što radimo, to je samo tvoje. Ionako te ne razumeju“.
5. Konzumiraj samo ono što ti ja predložim! –Žrtva „konzumira“ samo literaturu, muziku, obrede koje mu sektaš predloži da su dobri za njega.
6. Protumačiću ti konzumirano. – Naravno sektaš objašnjava i razjašnjava nedoumice koje žrtva ima u vezi konzumiranog.
7. Vidi kako ti je sad dobro! – Žrtva polako prestaje da oseća pritisak koji je imala od svojih bližnjih, porodice, prijatelja, prestaju da ga dotiču stvari iz okruženja, našao je svoj mir.
8. Nije sve tako kako ti na prvi pogled izgleda. – Okolina primećuje promenu, neko reaguje, neko ne, ali se daje do znanja da žrtva treba da zadrži svoj mir.
9. Ti si iznad toga! – Sektaš ubrzava obradu, pojačava meditaciju, „molitve“, žrtve i ne dozvoljava da se ona oseti ugroženom, prosto odstranjuje bilo kakav uticaj drugih ljudi jer su oni glupi, ne znaju istinu, niža su rasa i klasa.
10. Zašto to ne završiš? – Privođenje kraju obrade žrtve i polako iniciranje u sektu kroz „krštenje“, ili neki drugi vid inicijacije.
Nakon ovoga imamo novog člana sekte.

Međutim, dešava se da neke žrtve u jednom momentu povežu kockice i shvate u šta su se upustili, da li tokom inicijacije ili već podužeg članstva u sekti. Tu počinje polako pokušavanje da se žrtva izvuče iz svega toga, ali onda sekta prelazi u ofanzivu. Prvo počinje odgovaranje, uveravanje, razgovori koji se vode danonoćno, a kada to ne upali onda počinje zastrašivanje, pretnje, slanje pretećih pisama, poruka, ostavljanje obeležja sekte na vratima žrtve, na poslu, na grobnim mestima žrtvinih predaka ili samih žrtava ukoliko su izvršile samoubistvo, (maramica sa izvezenom crnom ružom, na grobu dečaka sa Karaburme koji se ubio na Adi Huji, nakon što ga je rođaka uvukla u sektu sa namerom da pobije porodicu i da se sve prepiše rođaki, pošto bi dečaka proglasili neuračunljivim.Takođepostoji slučaj, gde je sekta Crna ruža organizovala samoubistvo dečaka od 14 godina, koji je skočio sa zgrade, u šta ga je uvukla devojka, nakon čega je pored osnovne škole Ivan Goran Kovačić u Beogradu, na asfaltu dugo vremena bio grafit crne ruže kao znak njihove dominacije i da porodice treba da odustane od dalje istrage). Žrtve su često ispirane kroz razne meditacije, vežbe, filosofske razgovore, ali neretko i kroz konzumaciju narkotika, seksualnih perverzija svih vrsta, na šta žrtve postaju zavisne i ako pokušaju da se izvuku, to ide jako teško. Do određenog saznanja smo došli i da se u određenim klubovima u piće žrtvama za šankom sipaju narkotici koji se ne mogu otkriti konvencionalnim metodama koje se koriste u našim klinikama za ispitivanje urina i krvi, jer se testira samo 5 vrsta, a postoji ih mnogo više. Žrtve se nekad ubiju iz uverenja u učenje sekte, koje glasi da je smrt jedini izlaz, a nekad zbog pritiska jer ne žele da naude svojim bližnjima, jer iako im je ispran mozak, unutrašnja emotivna i duhovna povezanost im ipak ne dozvoljava taj čin, pa jedini izlaz nalaze u tome da sebi oduzmu život. Takođe satanisti se bave žrtvovanjem, koje vežbaju na mačkama, kučićima (imamo slučaj od pre par godina gde su našli kuče kojem su bile odsečene sve četiri šape. Odmah da naglasim, ne znači da je sekta u pitanju ali postoji šansa da jeste). Mnogi ljudi napuštaju svoje poslove, dotadašnja zanimanja koja su ih ispunjavala i posvećuju se potpuno delovanju sekte na ovaj ili onaj način.

Satanisti
Satanisti su pandan hrišćanima. Centar svega je Satana, (Đavo, Denica, Satanailo, Šejtan, Nepomjanik, Onaj dole…Ima mnogo imena). Satanisti propagiraju sve ono što je kontra Bogu, znači čini sve što ti je volja, sam si sebi Bog. „Uzmi sve što ti život pruža, danas si cvet, sutra uvela ruža“ – stih narodne pesme. Satanisti se „pričešćuju“ krvlju životinja, a postoje i navodi da dolaze u crkvu, gde uzmu sveto pričešće, zadrže ga u ustima, napolju pljunu u teglicu i onda na svojim „Crnim misama“ gaze po njemu, pljuju na njega i pogane na sve moguće zamislive i nezamislive načine. Imamo slučaj iz Novih banovaca, gde je satanista ubio drugara iz detinjstva i njegovog sestrića od 5 godina, da bi prineo žrtvu Satani, zaklavši ih u kadi motornom testerom i deo tela zakopabši u dvorištu a ostatak bacivši u reku. Policijski izveštaj govori o pentagramu, činijicama sa krvlju, zakopanim skeletima mačaka, golubova, kerova u dvorištu kuće.
Organizacije sektnog tipa se koriste kontrolom uma ili „programiranjem“ – kako glasi američka definicija izmenjenog stanja svesti, promena socijalnog okruženja u kome žrtva obitava i njen pogled na svet oko sebe. Svaki čovek ima svest i podsvest. Po naučnim istraživanjima, čovek sve što opazi i vidi, obrađuje svesno i shodno sa time i reaguje. Međutim, svest obrađuje određen broj podataka a to je samo nekih 5%. Za ostalih 95% odgovorna je podsvest. Sve što čovek opazi ulazi u podsvest, gde se informacije prvo obrađuju pa onda nakon nekog vremena isplivaju u svest, kad za to postoje određeni uslovi: opažanje mirisa (koji npr podseća na rodnu kuću), scena nekog filma, bol (koji je npr. neko doživeo jako davno i kad vidi čoveka sa istim problemom „vrati mu se film“ koji je do tada nastojao da zaboravi). Načini „programiranja“ ljudi u sektama i kultovima su manje, više slični, ali su različita sredstva kojima se to postiže. Pomenućemo jednu od najnovijih tehnika a to je NLP(neuro-lingvističko programiranje), kojom se čovek dovodi u stanje podložnosti uticaju. Autori knjige o NLP-u, Džozef O’Konor i Džon Sejmur kažu sledeće:“Nekoliko dobro izabranih reči u pravo vreme može promeniti naš život. Menjanje jednog malog delića sećanja možepromeniti naše celokupno stanje svesti“… To znači da satanističke i druge opasne grupe, u procesu ispiranja mozga, ritualizmom, meditacijama, mantranjem i sličnim aktivnostima, planski nameću svoje ideje, odabrane izraze i tekstove, koje u posebnim stanjima svesti usađuju u podsvest pojedinaca, a koje potom preplave njihovu svest. Drugim rečima, NLP je lukavi razgovor sa čovekovom podsvešću, koja „guta“ 95% svih informacija koje mozak primi. (*) Samo 7% ljudske komunikacije se odvija govorom, tj. jezikom. Ostala komunikacija se odvija preko mimike, ponašanja, govora tela, reakcija na određene situacije. Znači, prvo se čoveku promeni način života, „nametne“ im se novi životni režim, a zatim ih ubede u ono što hoće i eto čoveka sa izmenjenim stanjem svesti. Svest štiti čoveka od lažnih utisaka, za razliku od podsvesti koja ništa ne dovodi u sumnju. Dakle, tehnike koje se koriste za manipulaciju su jako opasne, u njima se zaobilazi svest žrtve i direktno se u podsvest ubacuje novi materijal. Droga, alkohol, seksualni nagon su itekako dobar temelj za „resocijalizaciju“ čoveka, za njegovo otvaranje, jer mu kroz uživanje ovih poroka padaju svi gardovi i na scenu stupa razuzdanost, osećaj blaženstva, koji je u stvari negativan, nikako pozitivan.
Navešćemo ovde još jedan nezvaničan podatak do koga smo došli u vezi Jehovinih svedoka:
Naime, kada stupite u kontakt sa Jehovinim svedocima, član koji je zadužen za vaše vrbovanje vam zakaže sastanak na javnom mestu. Uredno se pripreme teme za razgovor u napred sa vama, dakle, razgovor na temu sporta, muzike, umetnosti, plesa, religije, seksa, a da bi se utvrdilo koja su interesovanja žrtve. Podaci se šalju u „centralu“ gde se sastaje tim da kažemo „njihovih“ stručnjaka koji analizira informacije. Nakon ozbiljne analize ličnosti žrtve, na sledeći sastanak se upućuje momak ili devojka koji „odgovara“ žrtvinom opisu ličnosti i koji će dalje postupati sa žrtvom upravo onako kako ona očekuje, dok ne dođe na nivo vrbovanja i ne postane član.

Izgled sektaša
Izgled sektaša varira. Mogu biti napadno obučeni sa tetovažama, pirsinzima, specifičnim frizurama i stilovima oblačenja, a mogu pak i da se uklope u društvo da totalno ni po čemu ne odudaraju od drugih „običnih“ ljudi. Nema pravila.

Potreba za mistikom
U našem narodu je dobro poznato da se kucne u drvo, da ne čuje zlo, „pu pu pu daleko bilo“, „pomeri se s’ mesta“… Ovakvi običaji su paganskom porekla. Uzmimo za primer kucanje u drvo. Stari sloveni su verovali da duhovi žive u drveću, pa su dok su razgovarali o nečemu „važnom“ da se ne bi izjalovilo, kucali u drvo da ne čuju duhovi, kako im ne bi pokvarili planove. Zbog jako niske verske svesti u Srba, dolazimo do toga da ljudi idu kod gatara, vračara, bio energetičara, astrologa, kojekakvih nadri lekara. Jer to je tako radila i moja majka i baba i prababa…

Zaključak
Svaki čovek, vernik, nevernik, ateista, gnostik, agnostik… u svakom slučaju građanin republike Srbije, treba da se informiše o radu sekti, a takođe i o verskim učenjima i njihovim stavovima da li to bilo pravoslavlje, rimokatoličanstvo, protestantizam, islam, budizam, šintoizam… Ljudi se nesvesno upuštaju u određene religijske pravce bez prethodnog verskog obrazovanja, interesovanja, zaslepljeni novcem, koristoljubljem, moći koju dobijaju, ili čak prosto mistikom, čak štaviše ako se ničim ne ističu u životu, nađu način da se istaknu. Zamolio bih sve ljude da vode računa sa kim se druže, koga primaju u porodični krug, sa kim se njihova deca druže, kontaktiraju. Ukoliko dođe do bilo kakvih promena ili problema, obratiti se nadležnim organima. Bolje sprečiti nego lečiti. Znanje štiti, ne znanje može skupo da nas košta.

Bibliografija:
„Verske sekte – Priručnik za samoodbranu“ – Zoran D. Luković, treće izmenjeno i dopunjeno izdanje, Draganić, Beograd 2000. god.
„Naučno opravdanje religije“ – protojerej Lazar Milin, Knjiga prva, Beograd 1976.god. „Pravoslavlje“ Novinsko – izdavačka kuća Srpske patrijaršije
„Satanizam danas – Kako mu se odupreti?“ – Ana Pilatov, Beograd 2005.
*, „Satanizam danas – Kako mu se odupreti?“ – Ana Pilatov, Beograd 2005.
Strana 130 – 140.
Novine Blic, elektronsko izdanje 29.5.2002.
Link – http://www.blic.rs/vesti/hronika/decak-se-ubio-zbog-sekte/r82lmce
Emisija „Dosije – U raljama sekti 1 i 2“ – Prva srpska televizija
https://www.youtube.com/watch?v=0-fv3sVZsmI 1 deo
https://www.youtube.com/watch?v=ao8wukUQOkQ 2 deo