Narkomanija kod mladih
“Prvo čovek uzima drogu, zatim droga uzima drogu i , na kraju droga uzima čoveka” Drevna kineska izreka
Danas smo svedoci povećane nemotivisanosti i bezvoljnosti mladih. Ubrzan razvoj tehnologije prati pad volje i zainteresovanosti omladine. Oni žive u svetu koji je u mnogome različit od onoga u kome su, naši roditelji, živeli. Njima se pružaju mnoge mogućnosti. Pred njima su razna iskušenja koja je odraslima ponekad i teško da zamisle. Kada govorimo o tome šta se sve danas mladima nudi, možemo se setiti reči apostola Pavla:“Sve mi je dozvoljeno, ali mi nije sve na korist“.
Roditelji su često u zabludi da dobro poznaju svoje dete, da imaju normalnu porodicu, i da se „to nama ne može desiti“. Istina je da nesređena porodica sa mnogo problema u komunikaciji može pogodovati orjentaciji deteta prema lošem društvu i ulici, ali analizirajući socijalne sredine i porodice iz kojih su registrovani narkomani, ne može se reći da su deca iz situiranih i zdravih porodica pošteđena ovih iskušenja, niti da su deca iz narušenih i siromašnih porodica predodređena da budu delinkventi.
Zdrava, stabilna porodica je dobar osnov za prevenciju ekscesnog ponašanja, ali stalna pažnja je neophodna – često sitni neupadljivi znaci nagoveštavaju da se sa detetom nešto dešava, a na njih se ne obraća pažnja, jer se posmatraju u kontekstu puberteta; kad roditelji napokon to shvate, problem je već uznapredovao.
Promene koje se javljaju kod skretanja deteta u eksprimentisanje drogama (narkofiliju) i zavisnost o drogama (narkomaniju) mogu se uslovno podeliti u tri kategorije:
• promene ponašanja,
• socijalni poremećaji,
• telesne promene.
Na osnovu istraživanja Ministarstva zdravlja u okviru projekta “Procena zloupotrebe droga u Srbiji” sprovedenog sa mladima do 16 godina, došlo se do podataka da je 58 odsto učenika već popušilo prvu cigaretu, a da u svakom razredu ima najmanje tri učenika koji puše do 20 cigareta dnevno i više. Da 93 procenta učenika je već pilo alkoholna pića, a da svaki treći smatra da je konzumiranje alkohola krajnje poželjno ponašanje. Imajući u vidu saznanja o sve raširenijoj pojavi zloupotrebe psihoaktivnih supstanci nameće se potreba za informisanjem javnosti i kontinuitetom preventivnih aktivnosti.
Dosadašnja saznanja ukazuju na to da učenici, na jednoj strani površno poseduju informacije o psihoaktivnim supstancama, a na drugoj strani ne poseduju duboko razumevanje problema zavisnosti, zbog čega nemaju adekvatno izgrađene stavove o zdravim stilovima života i dugoročnim efektima zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Mladi su otvoreni za eksperimentisanje sa supstancama, dok istovremeno nisu u dovoljnoj meri svesni rizika koji time preuzimaju.
Pitanje zašto neko postaje zavisnik a drugi ne, uvek je aktuelno, posebno ako su osobe odrasle u istim ili sličnim socijalnim okolnostima, porodice, škole ili neke druge mikrosredine. Naglašava se logična pretpostavka da postoji predispozicija sklonosti za bolest narkomanije. Iako nema pouzdanih istraživanja koja ukazuju na postojanje specifične psihičke strukture ličnosti ipak se medju zavisnicima češće susreću osobe sa izraženim pojedinim osobinama ličnosti: povučenost, pasivnost, agresivnost. Identitet jeste jezgro ličnosti ali je i potencijalna sila razvoja ličnosti i ključni je putokaz u praćenju i razumevanju puta kojim se mladi čovek kreće. Mlada osoba je danas izložena većim iskušenjima nego ikada ranije ali je sama odgovorna za svoj izbor.
Autor Đorđe Stojilković član Centra DBA
