Zloupotreba sistema bezbednosti video nadzora

PRAVO NA PRIVATNOST
Kada je reč o pravu na privatnost, Ustav Republike Srbije ne sadrži odredbe o garanciji prava na privatnost, što je već uočeno i o čemu je pisano u većem broju članaka. Iako Ustav RS ne sadrži garanciju prava na privatnost, smatra se da pravo na privatnost postoji kao neka vrsta prirodnog prava koje ne zavisi od volje zakonodavca, odnosno donosioca ustava. Ne postoji ni zakon koji uređuje pravo na privatnost kao samostalno pravo, ali postoje propisi koji to čine posredno, uređujući zaštitu podataka o ličnosti. Republika Srbija donela je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (“Sl. glasnik RS”, br. 97/2008, 104/2009 – dr. zakon, 68/2012 – odluka US i 107/2012) kojim eksplicitno ili implicitno uređuje i pravo na privatnost. To se eksplicitno pominje u članu 2. ovog zakona, predviđanjem da je cilj Zakona i zaštita prava na privatnost, ali i ostalih prava i sloboda građana (fizičkih lica). Osim ovog zakona doneti su i drugi zakoni koji parcijalno uređuju pravo na privatnost, za različite oblasti (u zdravstvu, socijalnoj zaštiti, obezbeđenju i drugo). Međutim, kada je reč o zadiranju u privatnost postavljanjem kamere ispred ulaza u svoj stan, o tome ne postoje norme u važećim propisima, ali se neki principi mogu izvući iz važećih normi.

Zakon o zaštiti podataka o ličnosti postavljanje kamere, odnosno video nadzora kvalifikuje kao obradu podataka o ličnosti. Podatkom o ličnosti smatra se svaka informacija koja se odnosi na fizičko lice, bez obzira na oblik u kome je izražena i na nosač informacije (papir, traka, film, elektronski medij i sl.), po čijem nalogu, u čije ime, odnosno za čiji račun je informacija pohranjena, datum nastanka informacije, mesto pohranjivanja informacije, način saznavanja informacije (neposredno, putem slušanja, gledanja i sl, odnosno posredno, putem uvida u dokument u kojem je informacija sadržana i sl.), ili bez obzira na drugo svojstvo informacije, što uključuje i video zapise, odnosno snimanje kamerom. Obradom podataka smatra se svaka radnja preduzeta u vezi sa podacima kao što su: prikupljanje, beleženje, prepisivanje, umnožavanje, kopiranje, prenošenje, pretraživanje, razvrstavanje, pohranjivanje, razdvajanje, ukrštanje, objedinjavanje, upodobljavanje, menjanje, obezbeđivanje, korišćenje, stavljanje na uvid, otkrivanje, objavljivanje, širenje, snimanje, organizovanje, čuvanje, prilagođavanje, otkrivanje putem prenosa ili na drugi način činjenje dostupnim, prikrivanje, izmeštanje i na drugi način činjenje nedostupnim, kao i sprovođenje drugih radnji u vezi sa navedenim podacima, bez obzira da li se vrši automatski, poluautomatski ili na drugi način.

Za obradu podataka predviđa brojne norme, ali i isključenja primene Zakona. Jedno od isključenja odnosi se na podatke koji se obrađuju za porodične i lične potrebe i nisu dostupni trećim licima (član 5. stav 1. tačka 2. Zakona). Video nadzor koji se postavlja za potrebe svog stana može se podvesti pod obradu podataka za porodične (ako je reč o porodici), odnosno lične potrebe ako je reč o licu koje je samo i nema porodicu. Drugi uslov je da ti podaci nisu dostupni trećim licima, tj. da lice koje vrši obradu podataka ne omogućava da oni postanu dostupni i nekom trećem licu. Time se isključuju zabrane i ograničenja koja Zakon predviđa i omogućava postavljanje video nadzora za porodične, odnosno lične potrebe bez posebnih uslova koje on predviđa.

INSTALACIJA BEZBEDNOSNIH SISTEMA VIDEO NADZORA

Prilikom instalacija video nadzora mora se voditi računa i o tome da se video nadzor postavi tako da on što manje zadire u privatnost trećih lica (komšija). Uglovi pod kojima se postavlja kamera i prostor koji će ona da obuhvati moraju se postaviti tako da ne obuhvataju prostor veći od potrebnog, odnosno tako da što manje povređuju privatnost lica u tom prostoru, ograničavajući se na prostor koji se nalazi neposredno kod ulaza. Isti princip važi i u pogledu vremena funkcionisanja. Ako nije neophodno da kamera radi 24h onda je treba koristiti samo onda kada je potrebno (zavisno od toga šta se želi postići video nadzorom). U pogledu čuvanja, video zapise ne treba čuvati, a ne treba ih ni sačinjavati, ako to nije neophodno (takođe zavisno od ciljeva koji se žele postići video nadzorom). Ako kamera nije očigledno vidljiva potrebno je i obavestiti komšiju o njenom postavljanju.

Treba voditi računa i o svojinskopravnim odnosima. Ako se kamera postavlja na delu zgrade koji predstavlja zajednički deo zgrade (npr. na zidu ili plafonu hodnika), taj deo se nalazi u zajedničkoj svojini etažnih vlasnika, a o korišćenju zajedničkih delova odlučuje skupština zgrade. Bez odluke skupštine zgrade ne može se postaviti uređaj na zajedničkim delovima zgrade. Drugačije je ako se kamera postavlja u sastavu vrata koja čine deo stana. U tom slučaju nije potrebna saglasnost skupštine zgrade jer se ne koriste zajednički delovim zgrade.

PRIMER INSTALACIJA SISTEMA BEZBEDNOSTI VIDEO NADZORA

Pravilno

Nepravilno

 

UHOĐENJE I PRAĆENE TREĆIH LICA (FIZIČKIH LICA) – Socijalna mreža Facebook u službi materijalnih dokaza i informisanja javnosti
Oslanjajući se na informacije koje su objavljene od strane www.novosti.rs, Proganjanje je – posebno krivično delo, važno dokumentovati dokaze.
Jedna od metoda za dokumentovanje proganjanja je upotreba socijalne mreže Facebook. Isto se postiže na sledeći način: potrebno je izlaziti na javna mesta: kafići, kladionice, bioskopi, pozorišne predstave, knjižare. Potrebno je slikati objekte u kojem boravite, vaše lične slike, slikanje fiskalnog isečka za plaćanje računa usluga koji jasno naglašava mesto objekta u kojem ste boravili jer sadrži: naziv objekta, adresu kao i broj telefona. Slike objaviti javno na vašem ličnom Facebook profilu jer progonitelji prate vaše socijalne aktivnosti korišćenjem istog. Sledi praćenje, raspitivanje i/ili prosipanje neistine radi sakrivanja dokaza o počinjenim krivičnim delima od strane progonitelja (primer: sakrivanje istine o polnom uznemiravanju putem lažnog email-a sa svim relevantnim podacima o osobi, što je krivično delo propisano zakonom Republike Srbije, kazna ležanja zatvora do 3 godine). Pre nego što se krene u izvršavanje ovakvog postupka, potrebno je obavestiti nadležne organe ili Centar DBA radi prikupljanja materijalnih dokaza o proganjanju i evidentiranju istog, kao i o pokretanju istrage, kako bi se podnela odgovarajuća krivična prijava radi krivičnog gonjenja na sudu. Ovakva metoda ima višestruku korist, jer, u nekim slučajevima krivično gonjenje za pomenuta krivična dela, je izuzetno teško goniti na sudu pre zakonom Republike Srbije, jer su indirektno i/ili direktno umešana lica koji su vlasnici firmi i/ili političkih organizacija i/ili bilo kog drugog vida organizacija, te je samim postupkom objavljivanja fotografija na socijalnoj mreži Facebook, javnost informisana da se napomenute krivične radnje praćenja i uhođenja sprovode protiv trećeg lica.

Autori:
Petar Petrović, Vladimir Savić
Centar za Bezbednost Istrage i Odbranu DBA