Kako Srbija da se postavi prema migrantima
Osnovna greška koju su redom ponovile sve Evropske zemlje koje su primile najveći broj migranata je što su ih grupisale na jednom prostoru. Time su u prvi mah zamaskirale problem, sklanjajući ih van vidokruga starosedelaca ali sa uvećanjem broja na malom prostoru koji im je prvobitno bio namenjen došlo je do eksplozije radikalizma i oni su počeli da zauzimaju okolne zgrade pa zatim ulice. Ukoliko Srbija bude zbog ulaska u EU primorana da prihvati određeni broj ovih ljudi, mi ih moramo pravilno rasporediti po zemlji. Ni slučajno njima ne naseljavati napuštena sela istočne Srbije već ih primiti u gradove gde će biti manjina i u njima im ne dozvoliti grupisanje u jednom kraju već ih rasporediti ravnomerno.To je jedini način za mogućnost njihovog uklapanja u domaći način života. Sve drugo vodi u getoizaciju, radikalizam, ekstremizam i na kraju terorizam.
Migracije same po sebi mogu predstavljati faktor ugrožavanja načina života u Evropi i rušenja sistema vrednosti na koji smo navikli. Ne bih mogao da podržim stanovište da su samo nelegalne migracije kako su ih pojedini učesnici tribine nazvali opasnost.Nelegalne migracije pod kojima verovatno smatraju nelegalne prelaske granice jesu opasnost zbog razvoja kriminaliteta koji je vezan za njih kao što je trgovina ljudima, falsifikovanje isprava kao i prelazak lica sa kriminalnom prošlošću.Međutim neuporedivo veći bezbedonosni problem je dolazak migranata u milionskom broju pa makar oni prelazili granicu Evropske Unije na graničnom prelazu sa regularnim pasošima.Zato što bezbedonosni problem nije samo ono što trenutno vidimo, krivično delo koje detektujemo odmah. Bezbednost je mnogo složeniji pojam od toga i odnosi se na kompletan ugođaj, doživljaj osećanja da ste bezbedni. Upravo taj osećaj bezbednosti nestaje u krajevima Evrope gde se naseljavaju migranti iz Avganistana i Pakistana .To se dešava jer oni sa sobom donose velike kulturološke razlike koje su nama Evropljanima neprihvatljive što dovodi do toga da Evropski stanovnici napuštaju naselja gde se smeštaju migranati i tako nastaju ,,no-go“ zone.
Poseban problem sa kojima se službe bezbednosti EU suočavaju jeste odsustvo volje pridošlica da se uklope u Evropski način života.
Naprotiv oni teže isticanju svoje individualnosti i razlika između njihovog načina života i Evropskog pri čemu oni evropski ne da ne prihvataju već ga osuđuju kao nakaradan i suprotan svojoj veri. U tome zapravo i leži glavni problem. Naime migaranti u svemu vide verske razlike i na svoju veru se pozivaju prilikom bojkota evropskog načina življenja.Izuzetno su retki slučajevi uklapanjanja u Evropski način života.Razlike su bile vidljive na snimcima hapšenja terorista 2017 u Briselu gde na samo nekoliko minuta od institucija EU postoje migrantska naselja koja nemaju ništa zajedničko sa Evropom i Briselom.
Takvih zona u Evropi ima nekoliko desetina , prednjače Paris i još nekoliko gradova Francuske, zatim ih ima u Švedskoj, Nemačkoj.To su područja u kojima vlada šerijat, gde policija ne ulazi, i o tome treba govoriti isto tako glasno kao što zagovornici primanja miliona migranata govore o ljudskim pravima.
Ilija Životić,
Predsednik Odseka 5 Terorizam-Antiterorizam Centra za bezbednost, istrage i odbranu DBA
